Bezalkoholna pića i oralno zdravlje

AUTORI: Napisao Administrator

Nagovešteno je da bezalkoholna pića, izuzev mleka i vode, štete oralnom zdravlju iz dva razloga. Prvi razlog je nizak Ph i visoka titraciona kiselost pojedinih pića koje mogu dovesti do pojave erozija površine gleđi. Drugi razlog je prisutna visoka količina šećera u ovim pićema koja omogućava mikroorganizmima zubnog plaka produkciju organskih kiselina koje će dovesti do demineralizacije površine zuba i nastanka karijesa.

Zanimljiv je podatak da su se bezalkoholna pića pojavila tek sredinom XIX veka. Do tada, kao osveženje su se koristila voda, mleko, fermentisani sok od jabuke, blaga piva i sokovi od ceđenog voća sa vodom koji su bili ograničene dostupnosi s obzirom na sezonski karakter. Tek 90-tih godina XIX veka se pojavilo prvo gazirano bezalkoholno piće u čijoj se osnovi nalazila kola i ekstrakt sarsaparile. Zatim su se pojavile Koka-Kola i Pepsi-Kola i industrija ovih pića je sve više napredovala, pa su potrošačima nuđeni najrazličitiji voćni ukusi. Smatralo se da ova pića imaju lekovita svojstva, a jako su brzo popularizovana s obzirom da su flaširana i da je isključena moguća kontaminacija, što se nije moglo garantovati za izvore prirodne vode.

Potencijalni aciditet i kariogenost bezalkoholnih pića i njihov štetni efekat na oralno zdravlje dece i adolescenata je izučavan u mnogim studijama tokom poslednjih 30 godina. Uočeno je da prilikom konzumiranja pića sa velikom količinom šećera dolazi do pada Ph zubnog plaka u in vivo uslovima. Uz normalno lučenje pljuvačke i dejstvo komponenti pljuvačke u periodu od 20 do 30 minuta dolazi do neutralizacije nastale kiselosti i vraćanja Ph plaka na normalan nivo. Upravo zbog toga pojedinačni pad Ph vrednosti nema veliki značaj s obzirom da prirodni mehanizmi pljuvačke omogućavaju neutralizaciju i održavanje Ph usne duplje na potrebnom nivou. Ipak, opasnost postoji kod učestalog unošenja bezalkoholnih pića tokom dužeg vremenskog intervala. U tom slučaju prirodni mehanizmi zaštite pljuvačke ne mogu da komenzuju pad Ph i kiseline koje su dosta agresivne, tako da postoji veliki rizik od demineralizacije gleđi i nastanka karijesa ili erozija. Ovo je naročito karakteristično za period ranog detinjstva kada postoji posebno visok rizik za nastanak zubnog karijesa, uz ishranu na flašicu, a posebno ako se oralna higijena ne održava adekvatno.

Pregled literature prikazuje dugogodišnji trud proizvođača da modifikuju sastav bezalkoholnih pića bilo dodavanjem ili eliminacijom pojedinih komponenata ne bi li se smanjio njihov štetan efekat na zube. Osnovna ideja je da se smanji ukupna koncentracija šećera u bezalkoholnom piću, koja kod većine pića iznosi 7-10%. Ipak, pojedini autori su u svojim sudijama pokazali da čak i jako niske koncentracije saharoze (0,1-1%) imaju acidogeni potencijal. S obzorom na povećanu prevalenciju gojaznosti u savremenom društvu, poslednjih decenija su se na tržištu pojavila mnoga dijetalna bezalkoholna pića označena kao sugar free (bez šećera). Njihova proizvodnja se zasniva na upotrebi veštačkih zaslađivača koji su izbacili ugljene hidrate i smanjili kalorijsku vrednost pića. Ipak, utvrđeno je ovakvi napitci imaju znatno veći erozivni potencijal koji može pospešiti demineralizaciju gleđi. Nedavne studije su pokazale da se erozivni potencijal bezalkoholnih pića može znatno smanjiti njihovim rastvaranjem u vodi. Ipak, malo je verovatno da će potošači ikada konzumirati piće koje je dovoljno rastvoreno u vodi s obziom na uticaj na ukus i boju. Pokušaj dodavanja nekih novih komponenata u sastav bezalkoholnih pića (kalcijum, fofati, citrati, fluoridi) kako bi se postigla prevencija karijesa i erozija je pokazao da je kariogeni i erozivni potencijal smanjen, ali ne i potpuno eliminisan.

Iako su karies i erozije na zubnom tkivu dva histološki različita procesa na zubnom tkivu, utvrđeno je da njihovo zajedničko dejstvo može imati poguban efekat na zubna tkiva. Postoji potreba za edukacijom javnosti, a posebno roditelja o posledicama učestalog konzumiranja bezalkoholnih pića. Dalji napori bi trebalo da budu usmereni ka isticanju značaja ograničene upotrebe bezalkoholnih pića, pošto se ne može očekivati da ideja o zabrani naiđe na pozitivnu reakciju. Konzumiranje bezalkoholnih pića treba da bude uz glavne obroke, a ne između njih, uz redovno pranje zuba dva puta dnevno pastom za zube sa fluoridima. Preporučuje se upotreba slamčice kad god je moguće i što kraće zadržavanje tečnosti u usnoj duplji. Uvek se treba pridržavati uputstva proizvođača vezanih za rastvaranje i pripremu bezalkoholnih pića. Treba izbegavati pranje zuba neposredno posle konzumiranja pića sa erozivnim potencijalom. Preporučuje se da se obrok završi konzumiranjem neke namirnice koja će neutralisati Ph usne dplje kao što je mleko ili sir. U slučaju kada se proceni da se profesionalni saveti o načinu upotebe bezalkoholnih pića ne mogu poštovati, pacijente treba posavetovati da upotrebljavaju modifikovana bezalkoholna pića sa slabijim erozivnim potencijalom.

detaljno dostupno u radu: Thamassebi J, Duggal MS, Malik-Kotru G, Curzon MEJ. Soft drinks and dental health: A review of the current literature. Journal of Dentistry 2006;34:2-11.

 

Bazična istraživanja Bolesti zuba i endodoncija Dečja stomatologija Dental Products Implantologija Istorija stomatologije Klinički slučajevi Kompjuterizovana stomatologija Kontrola infekcije Lekovi u stomatologiji Medicinski kompromitovani pacijenti Oralna higijena Oralna i maksilofacijalna hirurgija Ortopedija vilica Osobe sa posebnim potrebama Paradontologija i oralna medicina Povrede zuba Preventivna stomatologija Stomatološka protetika Stomatološki materijali
COSMEDENT RENAMEL NANO PLUS

Povodom 35 godina od pocetka kompozitnih materijala, firma Cosmedent je proizvela...

THERMOFOTONSKI LOCK-IN IMAGING (TPLI)

Profesor masinstva i industrijskog inzenjeringa na Univerzitetu u Torontu, rekao je:”Ovaj...

ORTODONTSKI 3M INCOGNITO APPLIANCE SYSTEM

Dvodnevni 3M-ov kurs je namenjen ortodontima koji zele da nauce kako...