Antibakterijsko dejstvo ozona na kariogene mikroorganizme

AUTORI: Napisao Stefanović G

dejstvo-na-bakteriju1[1]Kariogeni mikroorganizmi imaju sposobnost da brzo metabolišu ugljene hidrate u kiseline, menjaju pH sredine i razvijaju se u kiseloj sredini. Vrste Streptococcus mutans, Lactobacilli casei i Actinomyces naeslundii su značajni „prozvođači“ kiselina u plaku. Bakterije koje brzo fermentišu ugljene hidrate, Streptococcus mutans i Lactobacilli casei utiču na demineralizaciju površine gleđi, dok Actinomyces naeslundii koja sporo metaboliše ugljene hidrate učestvuje u destukciji korena zuba.

Redukcija broja kariogenih mikroorganizama u dentalnom plaku, jedna je od preventivnih mera koje imaju za cilj spečavanje nastanka karijesa i oboljenja zuba. Hlorheksidin je nekoliko decenija bio najčešće korišćen antimikrobni agens u stomatoligiji. Tokom poslednjih godina, terapija ozonom je predlagana kao alternativni, neinvazivni tretman, koji ima za cilj redukciju broja kariogenih mikroorganizama. Ozon je puno nestabilniji i energijom bogatiji od kiseonika. On je snažan i brz oksidant ćelijskog zida i citoplazmatične membrane bakterija i smatra se jednim od najboljih baktericidnih, antiviralnih i antifungicidnih agenasa. Uprkos snažnom antibakterijskom dejstvu, ozonu manjka sposobnost da razdvoji ciljane bakterije u okruženju koje sadrži i druge supstance osim bakterija.

E. Johansson, R. Claesson, J.W.V. van Dijken sa univerziteta Umea u Švedskoj ispitivali su antibakterijsko dejstvo ozona, sa i bez prisustva pljuvačke, kao i mogući efekat na salivarne proteine. U ovom ispitivanju je korišćen KaVo Hilyone TM 2130 C generator ozona. Uređaj izbacuje gas u vidu struje protoka 615 ml/min. Po tvrdnji proizvođača koncentracuja ozona u gasu je 2100 ppm, a protok približno 65 µmola ozona u minuti. Efekat izlaganja ozonu je testiran u slanom rastvoru i pljuvačci. Ukupna stimulisana, humana pljuvačka je prikupljena od jednog donatora, koji je žvakao parče parafina, a korišćena je u eksperimentu bez naknadnog tretiranja.